Stručnjaci o mračnoj realnosti srpske ekonomije

Beograd - Privredne tendencije s kojima Srbija počinje 2011. nisu u skladu s realizacijom razvojnog puta u postkriznom modelu ekonomskog rasta do 2020, kažu ekonomisti.

Taj model razvoja doveden je u pitanje, pre svega, zbog slabog priliva investicija, novog zaduživanja zemlje i jačanja pritisaka na potrošnju.

Očekivanja da se budžetski deficit smanji na 1 odsto do 2015. nerealna su ukoliko se ne postigne nivo privrednog rasta od 5 do 6 odsto, smatra urednik časopisa „Makroekonomske analize i trendovi“ Stojan Stamenković.

Taj rok, kaže Stamenković, morao bi onda da se produži do 2020. Izazovi koji stoje pred Srbijom u ovoj godini su i povećani iznosi otplate kamata zbog zaduživanja, kao i kursne razlike.

"Najveći rizik koji mi imamo u 2011. je upravo zbog investicija. Mi ne smemo i tu godinu da propustimo sa investicijama, to je udovoljavanje ka potrošnji u predizbornom periodu. Do ad nismo propustili nijedan predizborni period, a da nismo povećavali potrošnju preko onih granica koje su raspoloživa sredstva postavljala", upozorava on.

U Privrednoj komori kažu da će najveći izazovi u 2011. godini biti kretanje inflacije i deviznog kursa.

Privreda, kako kaže potpredsednica Privredne komore Vidosava DŽagić, ne može da se razvija sama od sebe, jer je neto obrtni fond jako nizak.

"Zato su neophodni potpuno drugi izvori finansiranja koji će omogućiti finansiranje na srednji i duži rok, i koji će pre svega dati onaj drugi efekat, a to je podići konkurentnost naše privrede kroz inoviranje tehnologije i uvođenje nekih novih standarda u radu", kazala je ona.

Analize Instituta za tržišna istraživanja pokazuju porast izvoza u 11 meseci 2010. godine. Međutim, prema rečima Mlađana Kovačevića, da bi slika izvoza bila realna, neophodno je napraviti razliku između izvoznih kompanija sa većinskim domaćim i većinskim stranim vlasništvom.

"Izvoz je porastao, ali je porastao zahvaljujući rastu svetske trgovine. Procenjuje se da je svetska trgovina u prošloj godini vrednost povećala za petnaestak odsto, a u prethodnoj godini, 2009, imala pad od 23 odsto. I mi smo imali 23 odsto smanjenja izvoza u 2009. godini. Znači, vrlo niska statistička osnova. Dolazi do rasta svetske trgovine", ističe Kovačević.

On je ukazao na to da je 38 odsto robnog izvoza u prošloj godini ostvareno izvozom obojene i crne metalurgije.

(B92)